Recenzija američkog izdanja knjige Kirila Medvedeva “Sve je loše” objavljena u dnevnom listu New York Times. Piše: Dvajt Garner (Dwight Garner) / New York Times
Feministički ruski pank bend PussyRiot, čiji članovi su hapšeni, stoji iza mnogih stvari, u prvom redu kao opozicija politici Vladimira Putina. Jedna od njihovih najpoznatijih pesama sadrži stih "Presveta Bogorodice, oslobodi nas od Putina". Druga ima naslov "Putin se upiškio".
On se javlja kao jurodivi svetac, neuglađena mešavina Roberta Beninjija i Gerija Štajngarta. On baca komplikovane moralne gromove. Ponekada se njegove nijanse mogu sasvim izgubiti u prevodu. On samo izgleda krupnorečiv i uvređeno zabrinut.
Ovaj bend odbacuje kriminalni kapitalizam koji preovladava u Rusiji. Kada su Madonna i Bjork ponudile da nastupaju zajedno sa ovim bendom, članice PussyRiot su odgovorile: "Jedini nastupi na kojima ćemo učestvovati su ilegalni. Odbijamo da nastupamo kao deo kapitalističkog sistema, na koncertima na kojima se prodaju karte."
Ovaj stav zapravo predstavlja odjek onoga što je mladi ruski pesnik Kiril Medvedev izjavio godinama ranije. Američka publika upoznala je ovog pesnika zahvaljujući prevodu njegove knjige "Sve je loše", duhovitog priručnika koji je preveo Kit Gesen (Keith Gessen) zajedno sa Markom Krotovim (Mark Krotov), Korijem Merilom (Cory Merill) i Belom Šajevič.
Nije tako česta pojava da otvorite knjigu, prelistate do impresuma i pročitate izjavu "Autorska prava je odbacio Kiril Medvedev 2012". On se sam izopštio iz književnog sveta. On je sam odlučio da će njegove knjige izlaziti u piratskim izdanjima ili nikako drugačije. Gospodin Medvedev primećuje, u jednoj belešci vezanoj za ovu knjigu "Čudno je sada pomisliti da se na biznis nekada gledalo kao na neprijatelja vlasti."
U svom uvodu knjige "Sve je loše", gospodin Gesen naziva gospodina Medvedeva "prvim istinski post-sovjetskim piscem Rusije". Nije nikakvo iznenađenje to što su gospodin Medvedev i članovi njegovog benda Arkadij Koc bili uhapšeni zbog nastupa u znak podrške za Pussy Riot.
Knjiga "Sve je loše" obuhvata pesme i polemike gospodina Medvedeva (reč je o američkom izdanju, originalno rusko izdanje - pa u skladu sa njim i srpsko izdanje - knjige sa ovim naslovom je zbirka poezije), kao i njegove hladnokrvne ispovesti o političkim akcijama, poput sabotiranja pozorišne predstave reditelja koji se ulizuje Putinu. Gospodin Medvedev je velika ličnost ove knjige i ne samo nje.
On se javlja kao jurodivi svetac, neuglađena mešavina Roberta Beninjija i Gerija Štajngarta. On baca komplikovane moralne gromove. Ponekada se njegove nijanse mogu sasvim izgubiti u prevodu. On samo izgleda krupnorečiv i uvređeno zabrinut. Ipak, nastavljate da okrećete stranice.
Pesme gospodina Medvedeva u sirovom slobodnom stihu (on je prevodilac poezije Čarlsa Bukovskog na ruski!) odbacuju romantizam bilo kakve vrste. Zatičemo ga "u smolenskom supermarketu, na ivici Baštenskog prstena" kako se raduje pašteti od sardine, koju naziva "paštetom za sirotinju". On piše o devojkama i barovima, potplaćenim poslovima, seksu i o tome zašto toliko njegovih prijateljica obožava film "Ameli Pulen".
Jedna pesma započinje haikuom o kupovini kondoma na kiosku.
U drugoj se predmišlja zašto treba da se oseća najsrećnijim od svojih vršnjaka, srećnijim od onih koje su se udale za bogataše, ili od prijatelja koji su se
"odselili u sjedinjene države,
koji rade tamo
u listu vašington post,
koji ponekada dolaze na poslovna putovanja
i odsedaju u hotelu nacional
od svih kompjuterskih genija;
od svih koji su postali zamenici
glavnih urednika
ili dizajneri
veoma velikih modnih časopisa,"
Ova litanija se nastavlja, živahno:
"od svih koji su završili medicinski institut,
od svih koji uoči svadbe jebu
crnkinju, iznajmljenu za dvesta dolara
s drugarima, u petoro, u kolima
u uličici pored tverske
(to se zove "momačko veče", ako ne znate)
od svih istoričara po pozivu,
božjih naučnika,
koji nisu upisali finansijsku akademiju
i napredovali u službi
do šefova vinarija,
od svih koje su se udale
promenile roditeljski stan
i razvele se četvrtog dana;
od svih polusnenih, otupelih intelektualaca
koji su prerano
(za razliku od mene)
sazreli i sagoreli kao intelektualci,
od svih koji su se zaposlili u mrtvačnici,
od svih koji sede u zatvoru,
a posle toga umiru od predoziranja,
od svih koji rade
u predizbornom štabu političara Kirienka
i koji nakon toga stupaju u njegov stalni tim."
On je oštroumni i razdražljivi posmatrač sitnih (i ne tako sitnih) korupcija ruskog književnog sveta. Tamo gde je nekada davno nekakav pokvareni pesnik možda kovao planove protiv svojih neprijatelja („cinkario ih, izdao KGB-u“), sada taj isti pokvarenjak „jednostavno ne bi prihvatio da recenzira knjige“ jednog od tih neprijatelja . U svakom slučaju, tišina je zagarantovana.
Na naslovnoj strani srpskog izdanja (Knjigabajt/Ammonite, Beograd 2021) nalazi se vitraž "Energetičar" iz moskovske stanice metroa Novoslobodskaja.
Najoštrije žaoke gospodina Medvedeva rezervisane su za rusku liberalnu inteligenciju. Njegova knjiga me je često podsećala na zapažanje pesnika Jevgenija Jevtušenka iz sovjetskog doba: „Zašto desničarska gamad uvek stoji rame uz rame u znak solidarnosti, dok se liberali trve među sobom?“
Njegove političke argumente nije lako sažeti, ali on sugeriše da su se intelektualci u Putinovoj eri „psihološki i socijalno razdelili na dve vrste“. Polovina je zauzeta sumornim zgrtanjem novca. Druga polovina su samleveni zombiji, koji životare kao da bi „bilo pogrešno gunđati, izražavati nezadovoljstvo, postavljati zahteve“.
Gospodin Medvedev je otišao na internet i na Fejsbuk da distribuira svoje pisanje. Njegova kasnija poezija, oštrija i lišena detalja, nižeg je reda. Počinje sve češće da kuca svim velikim slovima. Strepite se za njegovo psihičko stanje.
Pribojavate se i za fizičko zdravlje ovog hrabrog čoveka. „Principijalnost stvara ozbiljne probleme ličnosti koja je ima“, piše on. Kada je čuvao predstražu oko pozorišta da bi sabotirao pozorišnu predstavu, obezbeđenje ga je udarilo pesnicom u bradu . Ima i drugih strašnih trenutaka.
Deo košmarnog sveta koji „Sve je loše“ evocira je onaj koji bi i Orvel i članovi Pussy Riot razumeli. To je noćna mora eufemizma i neuspeha. „Ovo se dešava“, piše gospodin Medvedev, „kada vlasti ne žele da govore jasno, niti žele da se o njima jasno govori“.